Ovaj tost je još jedan od gastronomskih simbola Francuske koji je svoje mesto obezbedio i u brojnim delima pop kulture. U njemu podjednako uživaju i Francuzi i stranci, ali je svakako najukusniji kada je pripremljen baš onako kako to Francuzi rade. Širom države je deo desert menija po restoranima, dok može da posluži i kao jednostavan, a hranljiv doručak. Ostanite sa nama i približićemo Vam ovaj neobični hleb i, što je možda još važnije, otkriti kako da napravite francuski tost.
Šta je to francuski tost?
U Francuskoj ćete ga pre sresti pod imenom pain perdu što u bukvalnom prevodu znači izgubljen hleb, odnosno stari hleb koji više nije baš tako lep za jelo. Uz pomoć adekvatnog načina pripreme, upravo stari hleb dobija novo ruho i predstavlja sjajnu opciju za doručak, užinu, ili desert, ukoliko posegnemo za raznim prelivima i dodacima. Budite bez brige, ako Vas put nanese u Francusku i ne setite se francuskog naziva za ovaj neobičan delikates, lako će Vas razumeti i ako budete tražili francuski tost.
Uprkos činjenici da je poznat pod tim imenom, njegovo poreklo se ne može strogo vezati za Francusku. Postoje istorijski spisi koji poreklo ovakve pripreme hleba vezuju čak za Stari Rim, ali jedno je sigurno – ovako pripremljen hleb su proslavili Francuzi. Pored činjenice da je ukusan i zasitan, njegovim spremanjem smanjujemo nepotrebno bacanje hrane! Danas ga možete pronaći širom sveta pod raznim nazivima. Kod nas ovako pripremljen hleb zovemo prženice, kvašenice, pofezne, ribanjke, zavijače, ili rutavci. Verovatno postoji još par podjednako neobičnih naziva, u zavisnosti od kraja Srbije u kom poželite da pojedete ovako nešto.
Jednostavna priprema
Da biste napravili francuski tost potreban Vam je stari hleb, ali neka hleb koji odaberete ne bude stariji od dva dana. Takođe, birajte hleb koji je bio vazdušaste, lagane, teksture. Ukoliko se hleb previše kruni, verovatno nećete uspeti da ga ravnomerno isečete, naročito ne na parčad debljine 2 do 3 centimetra. Pravi francuski tost se ne potapa samo u jaja, nego u mešavinu jaja i mleka, što takođe doprinosi njegovom blago slatkastom ukusu. Bitno je da količina jaja i mleka bude jednaka, kao i da svako parče držite po par sekundi u smesi, sa obe strane. Natopljena parčad se stavljaju na vruć tiganj u kom je prethodno rastopljen puter. Puter je obavezan jer daje tostu blago orašast šmek. Količinu svih navedenih sastojaka prilagodite broju osoba za koje pravite ovaj tost. Kad ste ga ispekli, možete ga začiniti po želji. Francuzi najčešće posežu za šećerom u prahu, malo cimeta, medom ili sirupom od javora, a može mu se dodati i sveže voće.
Neodoljivi topinzi
Upravo je težnja da rezultat na kraju bude sladak ono što izdvaja francuski tost u odnosu na naše prženice. Nekad se u smesu jaja i mleka, dodaju i pavlaka za kuvanje i šećer. Međutim, ukoliko želite pravi desert onda to lako možete nadomestiti biranjem odgovarajućih topinga. Ukoliko nemate vremena, tost možete premazati voćnim namazom po želji kao što su džem od jagoda ili pekmez od kajsija. Ako volite čokoladu, bilo koji čokoladni namaz će upotpuniti ugođaj. Za one malo umešnije predlažemo dodavanje grilovanog voća kao što su ananas, ili breskve, naročito ukoliko je voću dodato malo alkohola, karamele ili vanile. Francuski tost jedite dok je još topao, a ukoliko želite da učiniti degustaciju zanimljivijom poslužite ga uz kuglu sladoleda na koju možete dodati seckane lešnike ili bademe.
Da li ste voljni da probate francuski tost?
Vrlo verovatno već pravite neku varijantu prženica, pa će Vam biti potrebno samo par malih izmena da napravite i francuski tost. Igrajte se začinima i topinzima i možda baš ove zime budete uživali u Vašoj verziji ovog popularnog deserta!
Ostavite komentar