O VAŽNOSTI ALKALNE SREDINE ZA LJUDSKI ORGANIZAM

Kiselost i kiseonik u našem telu su u obrnutoj srazmeri

 Povećanje kiselosti izbacuje kiseonik iz ćelije upravo kao što i manjak kiseonika dovodi do povećanja kiselosti tj. ako imate jedno – imate i drugo. Kisela sredina odbija kiseonik dok ga alkalna privlači (Otto Heinrich Warburg, dobitnik nobelove nagrade za teoriju o uzroku raka).  Sve ćelije imaju potrebu za kiseonikom a kisela sredina im oduzima kiseonik. Ukoliko ćeliji oduzmete 35% kisonika već za 48 sati možete je pretvoriti u ćeliju raka. Ćelije koje mogu opstati u sredini bez kiseonika jesu  tumorske ćelije. Zato su tumorska tikva uglavnom kisela tkiva dok su zdrava tkiva alkalna. U svom delu “Metabolizam tumora” Otto je pokazao da su dva osnovna obeležja svih kancerogenih tvorevina kiselost krvi i hipoksija (manjak kiseonika). Takođe, navodi se da su tumorske ćelije anaerobne i da ne mogu preživeti u sredini sa većom koncentracijom kiseonika. Da bi opstale potrebna im je glukoza i odsustvo kiseonika. Na osnovu svega iznetog možda bi smo mogli da kažemo da karcionom predstavlja odbrambeni mehanizam ćelije koja je suočena sa manjkom kiseonika pa mutacijom pokušava da preživi u kiseloj sredini. Ova teorija kiselosti osnova je medicine dr Tullio Simoncini-a koji koristi sodu bikarbonu ne bi li neutralisao kiselost tkiva ili pak pokušajima da se hiperbaričnim komorama utiče na povećanje kiseonika u telu.

Povećanjem koncentracije kiseonika u telu smanjuje se njegova kiselost. Kako možemo povećati količinu kiseonika? Osim disanjem nivo kiseonika možemo korigovati i putem ishrane. Jedan od glavnih izvora kiseonika, što se hrane tiče, jeste sirovo povrće. Kod orašastih plodova npr. badem može dosta pomoći u alkaliziranju organizma. Voda je jedan od bitnih faktora za proizvodnju kiseonika u telu. Hronična dehidracija je jedan od najbitnijih faktora i koren najvećeg dela svih degenerativnih bolesti (dr Feydoon Batmanghelidj). Fizička aktivnost takođe doprinosi većem prisustvu kiseonika u telu. Na povećanje kiselosti utiču manjak fizičke aktivnosti, nedostatak sna, plitko disanje.

Bolesti su posledica kiselosti tela

Većina bolesti nastaje kao posledica prevelike zakišeljenosti tela. Dr George W. Crile iz Clevelanda, jedan od najpoznatijih hirurga na svetu, kaže da “Sve smrti, takozvane ‘prirodne’, nisu ništa drugo nego krajnja tačka kisele zasićenosti tela.” Možemo zaključiti da je potpuno nemoguće da se rak pojavi u nekoj osobi koja oslobađa telo svih kiselosti dobrom alkalnom prehranom, koja pije dovoljno čiste vode i koja izbegava hranu koja proizvodi kiselost.

Dr. Theodore A. Baroody napisao je u svojoj knjizi “Alkalizirajte se ili umrite”: “Nisu važna bezbrojna imena bolesti. Ono što je važno jeste da one sve proizlaze iz osnovnog uzroka: previše kiselih otpadaka u telu.”

Dr. Robert O. Young je rekao:”Povećana zakiseljenost organizma uzrok je svih degenerativnih bolesti. Ako dođe do poremećaja ravnoteže i organizam započne da skladišti kiselost i njegove otpatke u većoj meri nego što ih može izlučiti, onda se pojavljuju bolesti.”

Alkalna ravnoteža, limfa i pH

Bolesti i starenje su u bliskoj vezi sa alkalnom ravnotežom (pH) tečnosti u našem organizmu.

Skoro svaka degenerativna bolest od raka, osteoporoze, srčanih bolesti i artritisa, do kožnih problema, propadanja zuba i bolova u zglobovima povezana je sa viškom kiselosti u telu.

Kiselost organizma

Naše telo se sastoji od otprilike 70 odsto vode. Voda se sastoji od vodonika i kiseonika [H2O]. Kada postoji jednak udeo kiseonika (O-) i vodonika (H +), kaže se da je pH neutralan, a pH vrednost je 7,0, izmerena na pH skali koja se kreće od 1 do 14. Ako postoji više kiseonika nego vodonika, voda je alkalna i biće između 7,1 i 14.

Ako ima više vodonika nego kiseonika, voda je kisela i može se kretati od 1,0 do 6,9 na pH skali. Najvažnije je znati da je pH skala logaritamska, što znači da je svaki korak deset puta veći od prethodnog.

Zbog toga, pH od 7,0 znači da je ćelijama na raspolaganju deset puta više kiseonika od pH od 6,0 i 100 puta više raspoloživog kiseonika od pH 5,0. Mala varijacija pH meri prilično veliku razliku u ravnoteži između kiseonika i vodonika.

Osim činjenice da našim plućima moramo obezbediti odgovarajuće količine kiseonika za održavanje života, važno je da znamo da i vodi u našim telima takođe treba adekvatna količina kiseonika kako bi se oduprla bolestima i održala zdravlje.

Jedini način da se poveća količina kiseonika u našoj telesnoj „vodi“ je podizanje nivoa pH i obezbeđivanje optimalne količine kiseonika organizmu.

Ali kako povećati pH limfe? Kako se meri i šta je limfa uopšte?

Limfa i pH

Da bi shvatili kako sve funkcioniše, potrebno je krenuti od našeg limfnog sistema. Limfni sistem je složen skup tečnosti, organa, ćelija i limfnih čvorova koji su postavljeni u celom telu i formiraju krvotok, koji funkcioniše zajedno sa cirkulacijom krvi. Ovaj sistem je kanal za limfu. Reč „limfa“ na grčkom znači čist, bistar tok.

U zdravom stanju,  limfa je zaista čist tok sa pH 7,4 koji teče kroz telo brzo i efikasno, uklanjajući infekcije, bolesti i kisele ostatke. Ćelije, organi i tkiva u telu okupani su ovom bogatom kiseonikom, blago alkalnom limfnom tečnošću, stvarajući bio-okolinu unutar koje postoje.

Limfa sa pH 7,4 pruža hranljivo okruženje, snabdevajući ga svim neophodnim kiseonikom za odlično zdravlje. Kako u spoljnom okruženju  kiseonik nam je jednako potreban i u našem unutrašnjem okruženju.

Nažalost, zbog ishrane i nedostatka hranljivih sastojaka u hrani koju jedemo, prosečan odrasli Amerikanac ili Evropljanin ima pH limfe 6,2.

Zbog toga pad pH sa 7,4, nivo koji imamo kao deca, na prosečnih 6,2 kod odraslih, znači da je u limfi drastično smanjena količina dostupnog kiseonika.

Smanjenje vrednosti na pH skali

Pri rođenju većina novorođenčadi ima punu zalihu alkalnih rezervi. To se odražava na pH limfe od 7,4. Kako godine prolaze, ove rezerve opadaju, a sistem polako postaje sve kiseliji. Ovo je prevashodno zbog brze hrane, prerađene ishrane i našeg sedećeg načina života.

Činioci naše ishrane – proteini, ugljeni hidrati i prerađena hrana ostavljaju kisele ostatke koji rastu. Primera radi, jedna čaša gaziranog soka je toliko kisela da je potrebno 32 čaše vode kako bi neutralizovali taj uticaj.

Uz ishranu koja taloži kiselinske ostatke u sistem i nedostatak vežbi za kretanje limfe kroz telo, rezultat je organizam osetljiv na bolesti.